Kako živeti u teškim vremenima?

Ljudima je potrebna nada u ovim teškim vremenima u kojima živimo, kada je korona virus blokirao ne samo našu zemlju, nego ceo svet. Pitanje je: Kako ćemo se mi kao hrišćani ponašati u ovoj situaciji u kojoj smo se našli? Odnosno, kako se to odnosi na nas kao studente BTŠ-a? Kakvu razliku treba da donesemo u svet koji danas nema nade za budućnost? Jedno je sigurno a to je ono što vera jednog hrišćanina nudi - nadu u ovome nesigurnom svetu današnjice. Oko nas žive ljudi koji su preplašeni, neke čak hvata panika i to je razlog zašto je važno da se crkva u ovakvim vremenima ne povlači sama u sebe i svoj vlastiti strah. Ono što je nekada A.V. Tozer rekao je više nego istinito: "Prestrašenom svetu treba neustrašiva crkva." Zašto je to tako? "Jer Bog nam nije dao Duha koji nas čini plašljivim, nego Duha koji nas ispunjava silom, ljubavlju i razboritošću" (2. Tim. 1:7). Zatim, poznati hrišćanski apologeta C. S. Luis reče ovako: "Bog nam govori šapatom kada doživljavamo zadovoljstva, govori našoj savesti, ali viče u našim patnjama: to je Njegov megafon da razbudi gluvi svet". Zato sada treba da slušamo Njegov glas.

Ovo znači samo jedno – da Bog ne želi da budemo paralizovani od straha u ovoj velikoj pretnji našem narodu i svima nama, nego da budemo u isti mah oni koji će balansirati našu veru sa praktičnim predostrožnostima, koje možemo primeniti u ovakvoj situaciji. U prvom redu, važno je da slušamo naše nadležne i njihove odredbe, recimo da ukinemo bogosluženja, nastavu na BTŠ, ostanemo u karantinu, peremo ruke, nosimo maske itd... (a to sve se sigurno ne tiče nedostatka vere!). Nažalost, ima nekih koji se protive i ovim odredbama vlasti, jer je navodno za njih "Bog jedina zaštita". Na pitanje vlasti kako dopreti do vernika se odgovara: "Ne može se dopreti (vernicima), jer njima nije autoritet predsednik države, niti predsednik vlade, niti epidemiolozi, nego Bog." Naš stav treba da bude drugačiji, odnosno dijametralno suprotan. Treba da se molimo kao da naša sigurnost i zaštita zavisi od Boga, ali isto tako da preduzmemo mere naših vlasti u vezi predostrožnosti kao da naša sigurnost zavisi od nas. Ovako se naše privilegije kao Božijeg naroda balansiraju sa našom odgovornošću prema nama samima i društvu u kojem živimo. Ovime sigurno ne poništvamo Božiju suverenost i zaštitu, nego se odgovorno ponašamo u društvu koje uređuje Bogom dana vlast a koja čini sve da nas zaštiti od ovoga zla za naše dobro (Rim. 13:4). Ali zar je to sve što se tiče nas hrišćana?

Ova, rekli bi, pasivna reakcija na korona virus krizu nije sve, nego je potrebna i "aktivna" akcija! Ono što mi kao vođe, odnosno pastori, profesori i studenti treba da učinimo je više nego bilo šta a to je primeniti mudrost od Gospoda kako poslužiti našim ljudima u ovoj jedinstvenoj situaciji. Božiji narod se i u prošlosti uvek dokazivao kroz ovakve krize, upravo u teškim vremenima, kao i danas. Naravno, mi se upravo sada nalazimo na još neistraženoj teritoriji i zato je veoma važno da upotrebimo sve moguće resurse i sredstva koja su nam na raspolaganju da pomognemo našem narodu. Na to nas obavezuje i apostol Pavle rečima: "Stoga, dakle, dok još imamo vremena, činimo dobro svim ljudima, a pogotovu svome rodu po veri" (Gal. 6:10).

Neka nam Gospod da snage, vizije, prilike i kreativne ideje kako da poslužimo našim najviše ugroženim građanima, koji su iznad 65. god. starosti i nalaze se u kućnom karantinu. Zatim siromašnima, napuštenima, bolesnima i bespomoćnim građanima. Učinimo to u ime našega Gospoda Isusa Hrista i na Njegovu slavu (Mt. 25:35-36). Ovako ćemo poslužiti svome narodu u teškim vremenima i kroz prilike koje nam sam Gospod daje.