Načela verovanja


1)  O OTKRIVENJU SVETOG PISMA

Biblija se sastoji iz šezdeset šest (66) knjiga Starog i Novog zaveta, i verujemo da je svaka reč u njoj nadahnuta Svetim Duhom, da je Biblija bez greške u prvobitnim rukopisima i da je nepogrešiva i autoritativna Božja Reč. Ona je potpuna, svedovoljna i konačna Božja reč čoveku i jeste jedino dovoljno i sigurno merilo sveg znanja o spasenju. Kao takvoj, treba joj verovati, biti joj poslušan i pouzdati se u nju iznad svake čovečje reči.

Izlazak 24:4; Brojevi 4:1-2; 17:19; Isus Navin 8:34; Psalam 19:7-10; 119:11, 89,105,140; Isaija 34:16; 40:8; Matej 5:17-18; 22:29; Luka 21:33; 24:44-46; Jovan 5:39; 17:17; Dela 2:16 i dalje; 17:11; Rimljanima 15:4; 2 Timoteju 3:15-17; Jevrejima 4:12; 1. Petrova 1:25; 2. Petrova 1:19-21

2)  O TROJSTVU

Verujemo da postoji samo jedan živi i istiniti Bog. On večno postoji u tri osobe: Otac, Sin i Sveti Duh, koji su iste suštine, jednaki u sili i slavi, bez podele. Te tri osobe poznaju, vole i veličaju jedna drugu. Verujemo da je Bog, koji je beskonačno savršen, svojom izgovorenom Rečju i sebi na slavu stvorio nebo i zemlju ni iz čega.

Postanak 1:1; 2:7; Izlazak 20:1 i dalje; Brojevi 6:4; 32:6; Isaija 45:21,22; Jeremija 10:10; 17:13;Marko 1:9-11; Jovan 4:24; 5:26;10:30, 38; 17:3; 1. Korinćanima 8:5,6; Kološanima 1:15; 1. Timoteju 1:17

3) O BOGU OCU

Verujemo da Bog Otac voli svet, da je dao Hrista da bude Spasitelj sveta i da je Otac svih onih (i samo onih) koji veruju u Isusa Hrista kao svog ličnog Spasitelja.
        
Isaija 43:3; 64:8; Matej 6:9 i dalje; 7:11; 23:9; 28:19; Jovan 1:12; 8:42-44;14:6-13; 17:1-8; Rimljanima 8:14-15; Galaćanima 4:6; Efescima 4:6; Jevrejima 12:9; 1. Petrova 1:17; 1. Jovanova 4:14

4)  O BOGU SINU

Verujemo da se Bog Sin otelotvorio u Isusu Hristu, da je začet od Svetog Duha i da je rođen od Device Marije. On je istinski Bog i istinski čovek, i živeo je savršenim, bezgrešnim životom. Sva njegova učenja i tvrdnje su istinite.

Verujemo da je Isus Hristos, Božji Sin, prolio svoju krv i umro za grehe celog sveta, prema Pismu, kao zastupnička žrtva. On je jedini posrednik između Boga i čoveka. Verujemo da je raspeto Hristovo telo vaskrslo iz mrtvih, prema Pismu; da se uzneo na nebo i da sedi zdesna Bogu Ocu kao naš prvosveštenik i zastupnik.
           
Postanak 18:1 i dalje; Psalam 2:7 i dalje; 110:1 i dalje; Isaija 7:14; 53:1-12; Matej 1:18-23; 3:17; 8:29; 11:27; 14:33; 16:16,27; 17:5; 27; 28:1-6,19; Marko 1:1; 3:11; Luka 1:35; 4:41; 22:70; 24:46; Jovan 1:1-18,29; 10:30,38; 11:25-27; 12:44-50; 14:7-11; 16:15-16,28; 17:1-5, 21-22; 20:1-20,28; Dela 1:9; 2:22-24; 7:55-56; 9:4-5,20; Rimljanima 1:3-4; 3:23- 26; 5:6-21; 8:1-3,34; 10:4; 1. Korinćanima 1:30; 8:6; 15:1-8,24-28; 2 Korinćanima 5:19-21; 8:9; Galaćanima  4:4-5; Efescima 1:20; 3:11; 4:7-10; Filipljanima 2:5-11; Kološanima 1:13-22; 2:9; 1. Solunjanima 4:14-18; 1. Timoteju 2:5-6; 3:16; Titu 2:13-14; Jevrejima 1:1-3; 4:14-15; 9:12-15,24-28; 12:2; 13:8; 1. Petrova 2:21- 25; 3:22; 1. Jovanova 1:7-9; 4:14-15; 5:9; 2. Jovan 7-9; Otkrivenje 1:13-16; 5:9-14; 12:10-11; 13:8; 19:16.

5) O BOGU SVETOM DUHU

Verujemo da je Sveti Duh osoba. On je božanski autor Svetog pisma. Presvedočava svet o grehu, pravednosti i sudu. Božanski je posrednik nanovorođenja i time daruje spasenje celom Božjem narodu. Prebiva u svim istinskim vernicima, krštava ih u telo Hristovo i pri obraćenju ih pečati za spasenje. Sveti Duh osposobljava vernika da razume Sveto pismo. Daje silu vernima da žive pobožno i oprema ih za svedočanstvo i službu. Dokaz o prisustvu Svetog Duha ogleda se u tim delima Duha u vernicima, a ne u postojanju ili ispoljavanju određenih čudesnih darova.       

Postanak 1:2; Sudije 14:6; Jov 26:13; Psalmi 51:11; 139:7 i dalje; Isaija 61:1-3; Joil 2:28-32; Matej 1:18; 3:16; 4:1; 12:28-32; 28:19; Marko 1:10,12; Luka 1:35; 4:1,18- 19; 11:13; 12:12; 24:49; Jovan 4:24; 14:16-17,26; 15:26; 16:7-14; Dela 1:8; 2:1-4,38; 4:31; 5:3; 6:3; 7:55; 8:17,39; 10:44; 13:2; 15:28; 16:6; 19:1-6; Rimljanima 8:9-11,14-16,26-27; 1. Korinćanima 2:10-14; 3:16; 12:3-11,13; Galaćanima 4:6; Efescima 1:13- 14; 4:30; 5:18; 1 Solunjanima 5:19; 1. Timoteju 3:16; 4:1; 2. Timoteju 1:14; 3:16; Jevrejima 9:8,14; 2. Petrova 1:21; 1. Jovanova 4:13; 5:6-7; Otkrivenje22:17

6) O ULOGAMA MUŠKARACA I ŽENA

I Adam i Eva su stvoreni na sliku Božiju, jednaki pred Bogom kao ličnosti, svako poseban po svom polu.

Sveta pisma Staroga i Novoga zaveta svedoče o jednako visokoj vrednosti i dostojanstvu koje je Bog dodelio tim posebnim ulogama muškaraca i žena. Oni su stvoreni da nadopunjuju jedno drugo, ali nisu međusobno zamenjivi po svojim Bogom danim funkcijama. Svako ima svoju posebnu ulogu koja odražava odnos ljubavi između Hrista i crkve. Te posebne uloge su utemeljene u stvaranju, po kojem je Adamov autoritet Bogom utvrđen pre pada u greh i nije posledica greha.

Uloga pastora/starešine u crkvi, konkretno, data je samo hristolikim muškarcima. I Stari i Novi zavet potvrđuju to načelo muškog autoriteta. Međutim, takođe potvrđujemo da i muškarci i žene primaju pozive za službu u različitim aspektima, i da oba pola Bog koristi na divne načine za napredovanje Hristovog carstva. Taj poziv u službu uvek treba da se zasniva na biblijskim kriterijima, što je autoritet u proveravanju svakog subjektivnog osećaja poziva.

Post. 1:26-27, 2:16-18, 21-24; 3:1-19; 1. Kor. 11:2-16; Gal. 3:28,29; Efes. 5:21-33; Kol. 3:18-19; 1. Tim. 2:11-15; 3:1-13; Tit 1:5-9; 2:3-5; 1. Pet. 3:1-7

7)  O ČOVEČANSTVU I PADU

Verujemo da je ljudski rod stvoren prema Božjoj slici. Zbog Sataninog kušanja, Adam je sagrešio i tako pao iz svoje prvobitne svetosti i pravednosti, te izazvao duhovnu smrt (odvojenost od Boga), kao i fizičku smrt. Usled toga, svi ljudi se rađaju sa grešnom prirodom, a to je neprijateljstvo prema Bogu i otuđenje od njega i njegovog zakona. Svi ljudi su iskvareni u svakom aspektu svoga bića (telesnom, umnom, voljnom, emotivnom i duhovnom), grešni u mislima, rečima i delima, te su potpuno, neopozivo osuđeni na smrt – da nema Božjeg izliva blagodati u njegovom Sinu Isusu Hristu.
        
Postanak 1:26-30; 2:5,7,18-22; 3; 9:6; Psalmi 1:5; 8:3-6; 51:5; Isaija 6:5; Matej 16:26; Jovan 3:18; Dela 17:26-31; Rimljanima 1:18-32; 3:10-19,23; 5:6,12,19; 6:6; 8:14-18,29,30; 1. Korinćanima 1:21-31; 15:19,21-22; Efescima 2:1-22; Kološanima 1:21-22; 3:9-11

8)  O SATANI

Verujemo u postojanja Satane koji je kao stvoreni anđeo postao začetnik greha. Zbog pobune protiv Boga, njemu i njegovim zlim anđeoskim silama Bog je sudio kroz Hristovu smrt i vaskrsenje.

Postanak 3:1-15; Isaija 14:12-17; Jezekilj 28:11-19; Matej 4:1-11; Matej 25:41; Rimljanima 16:20; Otkrivenje 12:1-14; Otkrivenje 20:10

9)  O SPASENJU I ISTRAJNOSTI SVETIH

Verujemo da spasenje nije po delima, već samo po Božjoj poklonjenoj i posebnoj blagodati, kroz veru u život, smrt, vaskrsenje i vaznesenje Isusa Hrista, našeg predstavnika i zastupnika. Na krstu je pobedio greh, umirio Božji gnev i podneo punu kaznu za naše grehe, izmirivši sa Bogom sve koji veruju. Svi koji se verom pouzdaju u Isusa Hrista kao svog Spasitelja, nanovo su rođeni Svetim Duhom. Ne postoji drugi način kako se čovek može spasti, jer nema drugog imena pod nebom dato ljudima u kojem možemo da nađemo spasenje. Svima koji su istinski nanovo rođeni dat je večni život i oni nikada neće propasti. Jednom kada grešnik postane „novo stvorenje u Hristu“, nikada neće izgubiti taj novonastali odnos u Božjoj porodici, već će istrajati do kraja. Taj odnos je zasnovan na Hristovoj pravednosti koja je grešniku pripisana, a ne na pravednosti grešnika lično, te stoga ne može biti izgubljen.

Verujemo da se evanđelje („radosna vest“) o Isusu Hristu ne objavljuje ako se Hristos ne objavljuje. Štaviše, istinskog Hrista ne objavljujemo ako njegova smrt i vaskrsenje nisu u središtu poruke, ako se ikakva dela dodaju toj poruci, ili ako je poruka opravdanja predstavljena samo kao jedna od više opcija. Uz to, evanđelje se kao takvo obezvređuje ako se njegova poruka svede na običnu verovanje u Boga ili na religioznost. Bez pouzdanja u spasonosno delo Hrista kao naše jedine nade za spasenje, ostajemo osuđeni u svojim gresima i jadniji smo od svih ljudi.

A.  Regeneracija, ili nanovorođenje, delo je Božje blagodati pri kom vernici postaju nova stvorenja u Isusu Hristu. To je promena srca koju čini Sveti Duh presvedočenjem o grehu, na šta grešnik odgovara pokajanjem pred Bogom i verom u Gospoda Isusa Hrista. Pokajanje i vera su nerazdvojiva iskustva blagodati. Pokajanje je iskreno odvraćanje od greha ka Bogu. Vera je prihvatanje Isusa Hrista i predanost cele ličnosti njemu kao Gospodu i Spasitelju.

B. Opravdanje je Božje blagodatno i potpuno oslobađanje svih grešnika koji se pokaju i uzveruju u Hrista, na temelju njegove pravednosti. Opravdanje uvodi vernika u odnos mira sa Bogom i Božje blagonaklonost prema njemu. Pri opravdanju, grešniku biva pripisana Hristova pravednost posredstvom vere. On ne postaje bezgrešan, već mu se gresi ne uračunavaju.

C. Posvećenje je iskustvo koje počinje nanovorođenjem, kojim vernik biva odvojen za Božje namere i osposobljen da napreduje ka moralnoj i duhovnoj zrelosti kroz prisustvo i silu Svetog Duha koji prebiva u njemu. Rast u blagodati treba da se nastavi u životu nanovo rođene osobe. Posvećenje je za one koji su već nanovo rođeni Svetim Duhom. Ono samo po sebi ne dovodi do nanovorođenja ili spasenja, niti predstavlja bilo koju osnovu da Bog prihvati tog grešnika.

D.  Proslavljenje je vrhunac spasenja i konačno blaženo i nepromenljivo stanje iskupljenih.

Postanak 3:15; Izlazak 6:2-8; Jeremija 33:15; Jezekilj 36:25,26; Matej 1:21; 4:17; 16:21-26; 27:22-28:6; Luka 1:68-69; 2:28-32; Jovan 1:11-14,29; 3:3-21,36; 5:24; 10:9,28-29; 15:1-16; 17:17; Dela 2:21; 4:12; 15:11; 16:30-31; 17:30-31; 20:32; Rimljanima 1:16-18; 2:4; 3:23-25; 4:3 i dalje; 5:8-10; 6:1-23; 8:1-18,29-39; 10:9-10,13; 13:11-14; 1. Korinćanima 1:18,30; 6:19-20; 15:10;2 Korinćanima 5:17-20; Galaćanima 2:20; 3:13; 5:22-25; 6:15; Efescima 1:7; 2:8-22; Filipljanima 2:12-13; Kološanima 1:9-22; 3:1 i dalje; 1. Solunjanima 5:23-24; 2 Timoteju 1:12; Titu 2:11-14; Jevrejima 2:1-3; 5:8-9; 9:24- 28; 11:1-12:8,14; Jakovljeva 2:14-26; 1. Petrova 1:2-23; 1. Jovanova 1:6-2:11; Otkrivenje 3:20; 21:1-22:5

10) O CRKVI I CRKVENIM OBREDIMA

Verujemo da je Gospod Isus Hristos glava crkve, a da je crkva telo Isusa Hrista i božanski određen medijum za slavljenje Boga, rast vernika i evangelizaciju izgubljenih. Prema Božjoj zapovesti, hrišćani treba da se udružuju u crkve. Odgovornost članova crkve jeste da od pripadnika svih naroda podignu učenike Isusa Hrista i da svoju veru žive pravedno i milosrdno. Postoje dva obreda koje Bog traži od svih vernika: krštenje i večera Gospodnja.  Oni sami po sebi nemaju spasonosnu vrednost, ali jesu izraz vere u pogledu poistovećivanja i zajedništva vernika sa Hristom. Krštenje je uranjanje vernika u vodu i obavlja se u ime Oca, Sina i Svetoga Duha. Ono je čin poslušnosti koji simbolizuje veru u raspetog, sahranjenog i vaskrslog Spasitelja. Dalje, ono simbolizuje umiranje vernika grehu i vaskrsenje u novi život u Isusu Hristu. Ono je njegovo svedočanstvo o veri u konačno vaskrsenje mrtvih. Svaka novozavetna crkva jeste autonomna lokalna zajednica. Svakoj od ovih crkava Isus je dao potreban autoritet za sprovođenje reda, discipline i slavljenja Boga. Biblijski službenici lokalne crkve jesu starešine (nadglednici) i đakoni. „Starešina“ i „nadglednik“ su ravnopravni termini i odnose se na istu službu u Svetom pismu.
    
Izlazak 19:5-6; Isaija 6:1-8; Matej 9:37-38; 10:5-15; 13:18-30, 37-43; 16:15-19; 18:15-20; 22:9-10; 24:14; 28:18-20; Luka 10:1-18; 24:46-53; Jovan 14:11-12; 15:7-8,16; 17:15; 20:21; Dela 1:8; 2; 5:11-14; 6:3-6; 8:26-40; 10:42-48; 13:2-3; 14:23,27; 15:1-30; 16:5; 20:28; Rimljanima 1:7; 10:13-15; 1.Korinćanima 1:2; 5:4-5; 7:17; 9:13-14; 11:17-24; 12; Efescima 1:22-23; 2:19-22; 3:1-11,21; 5:22-32; Filipljanima 1:1; Kološanima 1:18; 1.Solunjanima 1:8; 1.Timoteju 2:9-14; 3:1-15; 4:14; 2.Timoteju 4:5; Jevrejima 10:24-25; 11:39-12:2; 1.Petrova 2:4-10; 5:1-4; Otkrivenje 2-3; 22:17.

11) O HRISTOVOM POVRATKU, VASKRSENJU I SUDU

Isus Hristos će se lično i vidljivo vratiti na zemlju u vreme i na način koje je on odredio. Mrtvi u Hristu će vaskrsnuti i Hristos će svima suditi u pravednosti. Nepravednici će biti poslati u pakao, sve dok ne budu bačeni u ognjeno jezero, mesto večne kazne.  Pravednici će u svojim vaskrslim i proslavljenim telima primiti nagradu i večno prebivati na nebu sa Gospodom.

Izlazak 19:5-6; Isaija 6:1-8; Matej 9:37-38; 10:5-15; 13:18-30, 37-43; 16:15-19; 18:15-20; 22:9-10; 24:14; 28:18-20; Luka 10:1-18; 24:46-53; Jovan 14:11-12; 15:7-8,16; 17:15; 20:21; Dela 1:8; 2; 5:11-14; 6:3-6; 8:26-40; 10:42-48; 13:2-3; 14:23,27; 15:1-30; 16:5; 20:28; Rimljanima 1:7; 10:13-15; 1.Korinćanima 1:2; 5:4-5; 7:17; 9:13-14; 11:17-24; 12; Efescima 1:22-23; 2:19-22; 3:1-11,21; 5:22-32; Filipljanima 1:1; Kološanima 1:18; 1.Solunjanima 1:8; 1.Timoteju 2:9-14; 3:1-15; 4:14; 2.Timoteju 4:5; Jevrejima 10:24-25; 11:39-12:2; 1.Petrova 2:4-10; 5:1-4; Otkrivenje 2-3; 22:17.

12) O MISIJI I EVANGELIZACIJI

Zapovest za sve verne jeste da podignu Hristove učenike iz svih naroda. Misijska nastojanja se temelje na karakteru samoga Boga. Od Postanja do Otkrivenja, Bog je taj koji grešnike poziva sebi. Božja krajnja svrha u odnosu sa ljudima jeste da čoveka otkupi za sebe da bi primio slavu za svoje ime. Kao odgovor na poslednju zapovest koju je Isus dao svojim učenicima, svi koji su primili novi život u Hristu imaju obavezu, odgovornost i privilegiju da ovu poruku pomirenja donesu svim narodima.
   
Postanak 12:1-3; Izlazak 19:5-6; Isaija 6:1-8; Matej 9:37-38; 10:5-15; 13:18- 30, 37-43; 16:19; 22:9-10; 24:14; 28:18-20; Luka 10:1-18; 24:46-53; Jovan 14:11-12; 15:7-8,16; 17:15; 20:21; Dela 1:8; 2; 8:26-40; 10:42-48; 13:2-3; Rimljanima 10:13-15; Efescima 3:1-11; 1. Solunjanima 1:8; 2. Timoteju 4:5; Jevrejima 2:1-3; 11:39-12:2; Otkrivenje 22:17